1У земљу тамну као мрак и у сјен смртни, гдје нема промјене и гдје је видјело као тама. 2 3А Софар Намаћанин одговори и рече: 4Зар на многе ријечи нема одговора? или ће човјек говорљив остати прав? 5Хоће ли твоје лажи умучкати људе? и кад се ругаш, зар те неће нико посрамити? 6Јер си рекао: чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим. 7Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те, 8И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње. 9Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућега? 10То су висине небеске, шта ћеш учинити? дубље је од пакла, како ћеш познати? 11Дуже од земље, шире од мора. 12Да преврати, или затвори или сабере, ко ће му бранити? 13Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити? 14Човјек безуман постаје разуман, премда се човјек рађа као дивље магаре. 15Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к њему, 16Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим, 17Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати; 18Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се; 19Настаће ти вријеме ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро; 20Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.