1Али очи ће безбожницима ишчиљети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
2
3А Јов одговори и рече:
4Да, ви сте људи, и с вама ће умријети мудрост.
5И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
6На потсмијех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на потсмијех је праведни и добри.
7Бачен је луч по мишљењу срећнога онај који хоће да попузне.
8Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гњеве Бога, њима Бог даје све у руке.
9Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
10Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповједити.
11Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
12Којему је у руци душа свега живога и дух свакога тијела човјечијега.
13Не распознаје ли ухо ријечи као што грло куша јело?
14У старца је мудрост, и у дугом вијеку разум.
15У њега је мудрост и сила, у њега је савјет и разум.
16Гле, он разгради, и не може се опет саградити; затвори човјека, и не може се отворити.
17Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
18У њега је јачина и мудрост, његов је који је преварен и који вара.
19Он доводи савјетнике у лудило, и судије обезумљује.
20Он раздрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
21Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
22Он узима бесједу рјечитима, и старцима узима разум.
23Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
24Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видјело сјен смртни.
25Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.