1Али очи ће безбожницима ишчиљети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање. 2 3А Јов одговори и рече: 4Да, ви сте људи, и с вама ће умријети мудрост. 5И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога? 6На потсмијех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на потсмијех је праведни и добри. 7Бачен је луч по мишљењу срећнога онај који хоће да попузне. 8Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гњеве Бога, њима Бог даје све у руке. 9Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти. 10Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповједити. 11Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила? 12Којему је у руци душа свега живога и дух свакога тијела човјечијега. 13Не распознаје ли ухо ријечи као што грло куша јело? 14У старца је мудрост, и у дугом вијеку разум. 15У њега је мудрост и сила, у њега је савјет и разум. 16Гле, он разгради, и не може се опет саградити; затвори човјека, и не може се отворити. 17Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу. 18У њега је јачина и мудрост, његов је који је преварен и који вара. 19Он доводи савјетнике у лудило, и судије обезумљује. 20Он раздрешује појас царевима, и опасује бедра њихова. 21Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке. 22Он узима бесједу рјечитима, и старцима узима разум. 23Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке. 24Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видјело сјен смртни. 25Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.