1Тада ћу говорити, и нећу га се бојати; јер овако не знам за себе.
2
3Додијао је души мојој живот живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
4Рећи ћу Богу: немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
5Је ли ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дјело руку својих и савјет безбожнички обасјаваш?
6Јесу ли у тебе очи тјелесне? видиш ли као што види човјек?
7Јесу ли дани твоји као дани човјечји, и године твоје као вијек људски,
8Те истражујеш моје безакоње и за гријех мој разбираш?
9Ти знаш да нијесам крив, и нема никога ко би избавио из твоје руке.
10Твоје су ме руке створиле и начиниле, и ти ме отсвуда потиреш.
11Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
12Нијеси ли ме као млијеко слио и као сир усирио ме?
13Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
14Животом и милошћу даривао си ме; и старање твоје чувало је дух мој.
15И сакрио си то у срцу својему; али знам да је у тебе.
16Ако сам згријешио, опазио си ме, и нијеси ме опростио безакоња мојега.
17Ако сам скривио, тешко мени! ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
18И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
19Понављаш свједочанства своја против мене, и умножаваш гњев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
20Зашто си ме извадио из утробе? о да умријех! да ме ни око не видје!
21Био бих као да нигда нијесам био; из утробе у гроб био бих однесен.
22Није ли мало дана мојих? престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,