1Тада ћу говорити, и нећу га се бојати; јер овако не знам за себе. 2 3Додијао је души мојој живот живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје. 4Рећи ћу Богу: немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном. 5Је ли ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дјело руку својих и савјет безбожнички обасјаваш? 6Јесу ли у тебе очи тјелесне? видиш ли као што види човјек? 7Јесу ли дани твоји као дани човјечји, и године твоје као вијек људски, 8Те истражујеш моје безакоње и за гријех мој разбираш? 9Ти знаш да нијесам крив, и нема никога ко би избавио из твоје руке. 10Твоје су ме руке створиле и начиниле, и ти ме отсвуда потиреш. 11Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити. 12Нијеси ли ме као млијеко слио и као сир усирио ме? 13Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме. 14Животом и милошћу даривао си ме; и старање твоје чувало је дух мој. 15И сакрио си то у срцу својему; али знам да је у тебе. 16Ако сам згријешио, опазио си ме, и нијеси ме опростио безакоња мојега. 17Ако сам скривио, тешко мени! ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју. 18И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени. 19Понављаш свједочанства своја против мене, и умножаваш гњев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме. 20Зашто си ме извадио из утробе? о да умријех! да ме ни око не видје! 21Био бих као да нигда нијесам био; из утробе у гроб био бих однесен. 22Није ли мало дана мојих? престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,