1Улазећи у расјелине камене и у пећине камене од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу. 2Прођите се човјека, којему је дах у носу; јер шта вриједи? 3 4Јер гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ, сваку потпору у хљебу и сваку потпору у води, 5Јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца, 6Педесетника и угледна човјека, и савјетника и вјешта умјетника и човјека рјечита. 7И даћу им кнезове младиће, и дјеца ће им бити господари. 8И чиниће силу у народу један другоме и сваки ближњему својему; дијете ће устајати на старца и непоштен човјек на поштена. 9И човјек ће ухватити брата својега из куће оца својега говорећи: имаш хаљину, буди нам кнез, овај расап нека је под твојом руком. 10А он ће се заклети у онај дан говорећи: нећу бити љекар, нити имам код куће хљеба ни хаљине, не постављајте ме кнезом народу. 11Јер се обори Јерусалим и Јуда паде, јер се језик њихов и дјела њихова противе Господу да драже очи славе његове. 12Што се види на лицу њихову свједочи на њих, разглашују гријех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! јер сами себи чине зло. 13Реците праведнику да ће му добро бити, јер ће јести плод од дјела својих.