1Улазећи у расјелине камене и у пећине камене од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.
2Прођите се човјека, којему је дах у носу; јер шта вриједи?
3
4Јер гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ, сваку потпору у хљебу и сваку потпору у води,
5Јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца,
6Педесетника и угледна човјека, и савјетника и вјешта умјетника и човјека рјечита.
7И даћу им кнезове младиће, и дјеца ће им бити господари.
8И чиниће силу у народу један другоме и сваки ближњему својему; дијете ће устајати на старца и непоштен човјек на поштена.
9И човјек ће ухватити брата својега из куће оца својега говорећи: имаш хаљину, буди нам кнез, овај расап нека је под твојом руком.
10А он ће се заклети у онај дан говорећи: нећу бити љекар, нити имам код куће хљеба ни хаљине, не постављајте ме кнезом народу.
11Јер се обори Јерусалим и Јуда паде, јер се језик њихов и дјела њихова противе Господу да драже очи славе његове.
12Што се види на лицу њихову свједочи на њих, разглашују гријех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! јер сами себи чине зло.
13Реците праведнику да ће му добро бити, јер ће јести плод од дјела својих.