1Народу мојему чине силу дјеца, и жене су им господари. Народе мој! који те воде, заводе те, и кваре пут хода твојега. 2Устаје Господ на парбу, стоји да суди народима. 3Господ ће доћи на суд са старјешинама народа својега и с кнезовима његовијем, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама. 4Зашто газите народ мој и лице сиромасима сатирете? говори Господ, Господ над војскама. 5Још говори Господ: што се понијеше кћери Сионске и иду опружена врата и намигујући очима, ситно корачају и звекећу ногама, 6Зато ће Господ учинити да оћелави тјеме кћерима Сионским, и откриће Господ голотињу њихову. 7Тада ће Господ скинути накит с обуће и везове и мјесечиће, 8Низове и ланчиће и трепетљике, 9Укоснике и подвезе и појасе и стакалца мирисна и обоце, 10Прстене и почеонике, 11Свечане хаљине и огртаче и пријевјесе и тобоце, 12И огледала и кошуљице и оглавља и покривала. 13И мјесто мириса биће смрад, и мјесто појаса распојасина, мјесто плетеница ћела, мјесто широких скута припасана врећа, и мјесто љепоте огорјелина. 14Твоји ће људи пасти од мача и јунаци твоји у рату. 15И тужиће и плакаће врата његова, а он ће пуст лежати на земљи. 16 17И у оно вријеме седам ће жена ухватити једнога човјека говорећи: свој ћемо хљеб јести и своје ћемо одијело носити, само да се зовемо твојим именом, скини с нас срамоту. 18У оно вријеме биће клица Господња на славу и част, и плод земаљски на красоту и дику остатку Израиљеву. 19И ко остане у Сиону и ко још буде у Јерусалиму, зваће се свет, сваки ко буде записан за живот у Јерусалиму, 20Кад Господ опере нечистоту кћери Сионских и из Јерусалима очисти крв његову духом који суди и сажиже. 21Господ ће створити над сваким станом на Гори Сионској и над зборовима њезинијем облак дању с димом и свјетлост пламена огњенога ноћу, јер ће над свом славом бити заклон. 22И биће колиба, да сјеном заклања дању од врућине и да буде уточиште и заклон од поплаве и од дажда. 23 24Запјеваћу сада драгоме својему пјесму драгога својега о винограду његову. Драги мој има виноград на родну брдашцу. 25И огради га, и отријеби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.