1Сребро твоје поста троска, вино твоје помијеша се с водом. 2Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сироти не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих. 3Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: аха! издовољићу се на противницима својим, и осветићу се непријатељима својим. 4И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје. 5И поставићу ти опет судије као прије, и савјетнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град вјерни. 6Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате. 7А одметници и грјешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће. 8Јер ћете се посрамити од гајева које жељесте, и застидјети се од вртова које изабрасте. 9Јер ћете бити као храст којему опада лишће и као врт у ком нема воде. 10И биће јунак као кучине и дјело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси. 11 12Ријеч која дође у утвари Исаији сину Амосову за Јуду и за Јерусалим. 13Биће у потоња времена гора дома Господњега утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стјецаће се к њој сви народи. 14И ићи ће многи народи говорећи: ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева, и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама његовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и ријеч Господња из Јерусалима. 15И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју. 16Доме Јаковљев, ходи да идемо по свјетлости Господњој. 17Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источнијех и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински. 18И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њихову нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховијем нема краја. 19Пуна је земља њихова и идола; дјелу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови. 20И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити. 21Уђи у стијену, и сакриј се у прах од страха Господњега и од славе величанства његова. 22Поносите очи човјечије понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 23Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на свакога који се подиже, те ће бити понижени, 24И на све кедре Ливанске велике и високе и на све храстове Васанске, 25И на све горе високе и на све хумове издигнуте, 26И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди, 27И на све лађе Тарсиске и на све ликове миле. 28Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 29И идола ће нестати сасвијем. 30И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.