1И реци му: чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја овијех главања што се пуше, од распаљенога гњева Ресинова и Сирскога и сина Ремалијина.
2Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи:
3Хајдемо на Јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеилова;
4Зато овако вели Господ Бог: неће се то учинити, неће бити.
5Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ.
6И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не вјерујете, нећете се одржати.
7И још рече Господ Ахазу говорећи:
8Ишти знак од Господа Бога својега, ишти оздо из дубине или озго с висине.
9А Ахаз рече: нећу искати, нити ћу кушати Господа.
10Тада рече Исаија: слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мојему?
11Зато ће вам сам Господ дати знак; ето дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануило.
12Масло и мед јешће, докле не научи одбацити зло а изабрати добро.
13Јер прије него научи дијете одбацити зло а изабрати добро, оставиће земљу, на коју се гадиш, два цара њезина.
14Господ ће пустити на те и на народ твој и на дом оца твојега дане, каких није било од кад се Јефрем одвоји од Јуде, преко цара Асирскога.
15И тада ће Господ зазвиждати мухама које су накрај ријека Мисирских, и пчелама које су у земљи Асирској;
16И доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене расјелине и на све честе и на свако дрвце.
17Тада ће Господ обријати бритвом закупљеном испреко ријеке, царем Асирским, главу и длаке по ногама, и браду сву.
18И тада ко сачува кравицу и двије овце,
19Од мноштва млијека што ће давати јешће масло; јер масло и мед јешће ко год остане у земљи.
20И тада ће свако мјесто гдје има тисућа чокота за тисућу сребрника зарасти у чкаљ и трње.
21Са стријелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње.
22А на све горе које су се копале мотиком, на њих неће доћи страх од чкаља и трња, него ће бити испуст воловима и газиће их овце.
23
24И рече ми Господ: узми књигу велику и напиши у њој писмом човјечијим: брз на плијен, хитар на грабеж.
25И узех вјерне свједоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијина.
26Потом приступих к пророчици, и она затрудње и роди сина. А Господ ми рече: надјени му име: брз на плијен, хитар на грабеж.
27Јер прије него дијете научи викати: оче мој и мајко моја, однијеће се благо Дамаштанско и плијен Самаријски пред царем Асирским.
28И још ми рече Господ говорећи:
29Што овај народ не мари за воду Силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијину,
30Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из ријеке силну и велику, цара Асирскога и сву славу његову, те ће изаћи из свијех потока својих, и тећи ће поврх свијех брегова својих,
31И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!
32Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у даљној земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.
33Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците ријеч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог.
34Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овога народа, говорећи: