1Неће бити међу њима уморна ни сустала, ни дремљива ни санљива, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.
2Стријеле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њиховијех биће као кремен и точкови њихови као вихор.
3Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плијен и однијети га, и неће бити никога да отме.
4Бучаће над њим у то вријеме као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и свјетлост ће се помрачити над погибљу њиховом.
5
6Године које умрије цар Озија видјех Господа гдје сједи на пријестолу високу и издигнуту, и скут му испуњаваше цркву.
7Серафими стајаху више њега, сваки их имаше шест крила: двјема заклањаше лице своје и двјема заклањаше ноге своје, а двјема лећаше.
8И викаху један другоме говорећи: свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове.
9И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима.
10И рекох: јаох мени! погибох, јер сам човјек нечистијех усана, и живим усред народа нечистијех усана, јер цара Господа над војскама видјех својим очима.
11А један од серафима долетје к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клијештима,
12И дотаче се уста мојих, и рече: ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и гријех твој очисти се.
13Потом чух глас Господњи гдје рече: кога ћу послати? и ко ће нам ићи? А ја рекох: ево мене, пошљи мене.
14А он рече: иди, и реци томе народу: слушајте али нећете разумјети, гледајте али нећете познати.
15Учини да одебља срце томе народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумију и не обрате се и не исцијеле.
16А ја рекох: докле Господе? А он рече: докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвијем не опусти,
17И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.
18Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или бријест којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето сјеме бити њезино стабло.
19
20У вријеме Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудина дође Ресин цар Сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети.
21И дође глас дому Давидову и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његова устрепта као дрвеће у шуми од вјетра.