1Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан. 2И биће вам светиња, а камен за спотицање и стијена за саблазан објема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским. 3И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се. 4Свежи свједочанство, запечати закон мојим ученицима. 5Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и уздаћу се у њ. 6Ево ја и дјеца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону. 7И ако вам реку: питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају; реците: не треба ли народ да пита Бога својега? или ће питати мртве мјесто живијех? 8Закон и свједочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре. 9И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара својега и Бога својега горе. 10А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму. 11 12 13Али неће се онако замрачити притијешњена земља као прије кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као послије кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој. 14Народ који ходи у тами видјеће видјело велико, и онима који сједе у земљи гдје је смртни сјен засвијетлиће видјело. 15Умножио си народ, а нијеси му увеличао радости; али ће се радовати пред тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад дијеле плијен. 16Јер си сломио јарам у ком вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његова као у дан Мадијански.