1Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање. 2Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мојега. 3Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора, 4Докле Господ не погледа и не види с неба. 5Око моје мучи ми душу ради свијех кћери града мојега. 6Тјерају ме једнако као птицу непријатељи моји ни за што. 7Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме. 8Дође ми вода сврх главе; рекох: погибох! 9Призивах име твоје, Господе, из јаме најдубље. 10Ти чу глас мој; не затискуј уха својега од уздисања мојега, од вике моје. 11Приступао си кад те призивах, и говорио си: не бој се. 12Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој. 13Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју. 14Видиш сву освету њихову, све што ми мисле. 15Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле, 16Што говоре они који устају на ме и што намишљају против мене по вас дан. 17Види, кад сједају и кад устају, ја сам им пјесма. 18Плати им, Господе, по дјелима руку њиховијех. 19Подај им упорно срце, проклетство своје. 20Гони их гњевом, и истријеби их испод небеса Господњих. 21 22Како потамње злато, промијени се чисто злато? камење је од светиње разметнуто по угловима свијех улица. 23Драги синови Сионски, цијењени као најчистије злато, како се цијене земљани судови, као дјело руку лончаревијех! 24И звијери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мојега поста немилостива као ној у пустињи. 25Језик дјетету које сиса приону за грло од жеђи; дјеца ишту хљеба, а нема никога да им ломи. 26Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту. 27И кар који допаде кћери народа мојега већи је од пропасти која допаде Содому, који се затр у часу и руке се не забавише око њега. 28Назиреји њезини бјеху чистији од снијега, бјељи од млијека; тијело им бјеше црвеније од драгога камења, глатки као сафир.