1Та земља да му је достојање у Израиљу, да више не отимају кнезови моји од народа мојега, него осталу земљу да даду дому Израиљеву по племенима њиховијем. 2Овако вели Господ Господ: доста је, кнезови Израиљеви; прођите се насиља и отимања, и творите суд и правду, и скините тешке послове своје с мојега народа, говори Господ Господ. 3Мјерила да су вам права, и ефа права, и ват прав. 4Ефа и ват да су једне мјере, да ват бере десетину хомора, и ефа десетину хомора; мјера да им је према хомору. 5И сикал да је двадесет гера, а мина да вам је двадесет сикала, двадесет и пет сикала, и петнаест сикала. 6Ово је принос што ћете приносити: шестина ефе од хомора пшенице, тако и од јечма дајите шестину ефе од хомора. 7А за уље је уредба ова: ват је мјера за уље; десетина вата од једнога кора, који је хомор од десет вата, јер је десет вата хомор. 8А од ситне стоке једно од двије стотине с добријех пасишта синова Израиљевијех за дар и за жртву паљеницу и за жртву захвалну, да се чини очишћење за њих говори Господ Господ. 9Сав народ земаљски да даје овај принос кнезу Израиљеву. 10А кнез је дужан давати жртве паљенице с даром и наљевом на празнике и на младине и у суботе, о свијем светковинама дома Израиљева; он нека приноси жртву за гријех с даром и жртву паљеницу и захвалну да чини очишћење за дом Израиљев. 11Овако вели Господ Господ: првога дана првога мјесеца узми јунца здрава, и очисти светињу њим. 12И нека свештеник узме крви од те жртве за гријех, и помаже њом довратнике на дому и четири угла од појаса на олтару и довратнике од врата на унутрашњем тријему. 13Тако учини и седмога дана истога мјесеца за свакога који згријеши из незнања и за простога; тако ћете очистити дом. 14Првога мјесеца четрнаестога дана да вам је пасха, празник седам дана, хљебови пријесни да се једу. 15И тај дан нека принесе кнез за се и за сав народ земаљски јунца на жртву за гријех. 16А за седам дана празника нека приноси на жртву паљеницу Господу по седам јунаца и седам овнова здравијех на дан, за онијех седам дана, и на жртву за гријех јарца на дан. 17И за дар по ефу на јунца и ефу на овна нека приноси, и ин уља на сваку ефу. 18Седмога мјесеца петнаестога дана на празник нека приноси исто тако за седам дана и жртву за гријех и жртву паљеницу и дар и уље. 19 20Овако вели Господ Господ: врата унутрашњега тријема, која гледају на исток, нека су затворена у шест дана тежатнијех, а у суботу нека се отворају, и на дан младине нека се отворају. 21И кнез нека дође кроз тријем од врата спољашњих, и нека стане код довратника, а свештеници нека принесу његову жртву паљеницу и жртву захвалну, и он поклонив се на прагу нека отиде, а врата да се не затворају до вечера. 22И народ земаљски нека се поклања Господу на истијем вратима у суботе и на младине. 23А жртва паљеница, што ће приносити кнез Господу суботом, биће шест јагањаца здравијех и ован здрав; 24А дар ефа на овна, а на јагањце дар колико му рука може, и ин уља на ефу; 25А о младини да буде јунац здрав, и шест јагањаца и ован, све здраво; 26И дар да принесе ефу на јунца и ефу на овна, а на јагањце колико му може рука, и уља ин на ефу. 27А кнез кад иде, нека иде кроз тријем од врата, и истијем путем нека одлази. 28А кад народ земаљски доходи пред Господа о празницима, ко уђе на сјеверна врата да се поклони, нека излази на јужна врата; а ко уђе на јужна врата, нека излази на сјеверна врата; нека се не враћа на врата на која уђе, него нека излази на она која су насупрот. 29А кнез с њима нека улази кад они улазе, и нека излази кад они излазе. 30И о празницима и о светковинама дар нека је ефа на јунца, и ефа на овна, а на јагањце колико му рука даде, а уља ин на ефу. 31А кад кнез приноси драговољну жртву, паљеницу или захвалну, од своје воље Господу, тада нека му се отворе врата која гледају на исток, и нека принесе жртву своју паљеницу и захвалну, како чини суботом; потом нека изиде, и врата нека се затворе кад изиде. 32И приноси сваки дан Господу на жртву паљеницу јагње од године здраво; свако јутро приноси га. 33И додај на њ дар свако јутро шестину ефе и уља трећину ина, да се покропи бијело брашно; то је ваздашњи дар Господу уредбом вјечном. 34И тако нека приносе јагње и дар и уље свако јутро, жртву паљеницу свагдашњу. 35Овако вели Господ Господ: ако кнез да дар коме сину свом од својега нашљедства, нека буде синовима његовијем, њихово је достојање.