1Још говори Елијуј и рече: 2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога. 3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан. 4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли. 5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном. 6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду. 7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују. 8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким, 9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна. 10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња. 11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости. 12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља. 13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже; 14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама. 15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци. 16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине. 17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те. 18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити. 19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог. 20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место. 21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу. 22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он? 23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо? 24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи. 25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека. 26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити. 27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових; 28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско. 29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом? 30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива? 31Тиме суди народима, даје хране изобила. 32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете, 33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.