1И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места. 2Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових. 3Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских. 4За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов. 5Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети. 6Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном. 7Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје. 8Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи. 9С југа долази олуја, и са севера зима. 10Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се. 11И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом. 12И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној. 13Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство. 14Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија. 15Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог? 16Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању? 17Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа? 18Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало? 19Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду. 20Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт. 21Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га; 22Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава. 23Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи. 24Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.