1Још говори Елијуј и рече: 2Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије? 3Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим? 4Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом. 5Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе. 6Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити? 7Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје? 8Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда. 9Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних; 10А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу; 11Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских. 12Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени. 13Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу. 14А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га. 15А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио; 16Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.