1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје. 2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном. 3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш? 4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек? 5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски, 6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш? 7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке. 8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш. 9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити. 10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме? 11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме. 12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој. 13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе. 14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог. 15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју. 16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени. 17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме. 18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде! 19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен. 20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим, 21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни, 22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.