1А Софар Намаћанин одговори и рече: 2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав? 3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити? 4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим. 5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те, 6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње. 7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег? 8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? 9Дуже од земље, шире од мора. 10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити? 11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити? 12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре. 13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему, 14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим, 15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати; 16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се; 17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро; 18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати. 19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити. 20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.