1А Јов одговори и рече: 2Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом? 3Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну. 4Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан? 5Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом; 6Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају; 7Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде; 8Он разапиње небо сам, и гази по валима морским; 9Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну; 10Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја. 11Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим. 12Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш? 13Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници. 14А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега? 15Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом. 16Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој. 17Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта. 18Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама. 19Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити? 20Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао. 21Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој. 22Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире. 23Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих. 24Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко? 25Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра. 26Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну. 27Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се; 28Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати. 29Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд? 30Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје, 31Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине. 32Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд; 33Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу. 34Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши; 35Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.