1Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у те уздају од онијех који се противе десници твојој. 2Чувај ме као зјеницу ока: сјеном крила својих заклони ме 3Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили. 4Срце своје затворише; устима својим говоре охоло. 5Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу. 6Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који сједи у потаји. 7Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника, 8Руком својом, Господе, од људи овијех, од људи овога свијета, којима је дио овај живот, којима си трбух напунио свога богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој дјеци. 9А ја ћу у правди гледати лице твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике твоје. 10 11Љубићу те, Господе, крепости моја, 12Господе, граде мој, заклоне мој, који се оборити не може, избавитељу мој, Боже мој, камена горо, на којој се не бојим зла, штите мој, роже спасења мојега, уточиште моје! 13Призивљем Господа, којему се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих. 14Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалијех људи уплашише ме. 15Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. 16У својој тјескоби призвах Господа, и к Богу својему повиках; он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију. 17Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и помјерише из темеља горе, јер се он разљути. 18Подиже се дим од гњева његова, из уста његовијех огањ, који прождире и живо угљевље отскакаше од њега. 19Сави небеса и сиђе. Мрак бјеше под ногама његовијем. 20Сједе на херувима и подиже се, и полетје на крилима вјетрнијем. 21Од мрака начини себи кров, сјеницу око себе, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех. 22Од сијевања пред њим кроз облаке његове удари град и живо угљевље. 23Загрмје на небесима Господ, и вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље. 24Пусти стријеле своје, и разметну их; силу муња, и расу их. 25И показаше се извори водени, и открише се темељи васионој од пријетње твоје, Господе, од дихања духа гњева твојега. 26Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике. 27Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене. 28Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора. 29Изведе ме на пространо мјесто, и избави ме, јер сам му мио. 30Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме. 31Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега, 32Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе. 33Бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега. 34Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима његовима. 35Са светима поступаш свето, с човјеком вјерним вјерно, 36С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему. 37Јер ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш. 38Ти распаљујеш видјело моје; Господ мој просвјетљује таму моју. 39С тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида. 40Пут је Господњи вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се у њ уздају. 41Јер ко је Бог осим Господа, и ко је обрана осим Бога нашега? 42Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми вјеран пут. 43Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме. 44Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од мједи. 45Ти ми дајеш штит спасења својега; десница твоја држи ме, и милост твоја чини ме велика. 46Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје. 47Тјерам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истријебим. 48Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје. 49Јер ме ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном. 50Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.