1У светима који су на земљи и у великима сва је утјеха моја.
2Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им не ћу љевати крвавих наљева, нити ћу метнути имена њиховијех у уста своја.
3Господ је мој дио нашљедства и чаше; ти подижеш достојање моје.
4Уже ми је захватило прекрасна мјеста, и дио ми је мој мио.
5Благосиљам Господа, који ме уразумљује; тому ме и ноћу учи што је у мени.
6Свагда видим пред собом Господа: он ми је с десне стране да не посрнем.
7Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тијело моје смирити у уздању;
8Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухлост.
9Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем твојим, утјеха у десници твојој довијека.
10
11Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивијех.
12Од лица твојега нека изађе суд мој, очи твоје нека погледају на правицу.
13Испитај срце моје, обиди ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
14Уста се моја не дохватају дјела људских; ради ријечи уста твојих држим се путова оштрих.
15Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.