1У светима који су на земљи и у великима сва је утјеха моја. 2Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им не ћу љевати крвавих наљева, нити ћу метнути имена њиховијех у уста своја. 3Господ је мој дио нашљедства и чаше; ти подижеш достојање моје. 4Уже ми је захватило прекрасна мјеста, и дио ми је мој мио. 5Благосиљам Господа, који ме уразумљује; тому ме и ноћу учи што је у мени. 6Свагда видим пред собом Господа: он ми је с десне стране да не посрнем. 7Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тијело моје смирити у уздању; 8Јер нећеш оставити душе моје у паклу, нити ћеш дати да светац твој види трухлост. 9Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем твојим, утјеха у десници твојој довијека. 10 11Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивијех. 12Од лица твојега нека изађе суд мој, очи твоје нека погледају на правицу. 13Испитај срце моје, обиди ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје. 14Уста се моја не дохватају дјела људских; ради ријечи уста твојих држим се путова оштрих. 15Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.