1Окадила сам постељу своју смирном, алојем и циметом. 2Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем. 3Јер ми муж није код куће, отишао је на пут даљни, 4Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан. 5Наврати га многим ријечима, глатким уснама одвуче га. 6Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран, 7Докле му стријела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот. 8Зато дакле, дјецо, послушајте ме, и пазите на ријечи уста мојих. 9Немој да застрањује срце твоје не путове њезине, немој лутати по стазама њезинијем. 10Јер је многе ранила и оборила, и много је онијех које је све побила. 11Кућа је њезина пут паклени који води у клијети смртне. 12 13Не виче ли мудрост? и разум не пушта ли глас свој? 14Наврх висина, на путу, на распутицама стоји, 15Код врата, на уласку у град, гдје се отворају врата, виче: 16Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским. 17Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се. 18Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отворајући се казиваће што је право. 19Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност. 20Праве су све ријечи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено. 21Све су обичне разумному и праве су онима који налазе знање. 22Примите наставу моју а не сребро, и знање радије него најбоље злато. 23Јер је боља мудрост од драгога камења, и што је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом. 24Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим. 25Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака. 26Мој је савјет и што год јест; ја сам разум и моја је сила. 27Мном цареви царују, и владаоци постављају правду. 28Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске. 29Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме. 30У мене је богатство и слава, постојано добро и правда. 31Плод је мој бољи од злата и од најбољега злата, и добитак је мој бољи и од најбољега сребра. 32Путем праведнијем ходим, посред стаза правице,