1Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете; 2Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати. 3 4Сине, чувај ријечи моје, и заповијести моје сахрани код себе. 5Чувај заповијести моје и бићеш жив, и науку моју као зјеницу очију својих. 6Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца својега. 7Реци мудрости: сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост, 8Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка ријечима. 9Јер с прозора дома својега кроз решетку гледах, 10И видјех међу лудима, опазих међу дјецом безумна младића, 11Који иђаше улицом покрај угла њезина, и корачаше путем ка кући њезиној, 12У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче; 13А гле, срете га жена у одијелу курвинском и лукава срца, 14Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће, 15Сад на пољу, сад на улици, код свакога угла вребаше. 16И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му: 17Имам жртве захвалне, данас изврших завјете своје; 18Зато ти изидох на сусрет да те тражим, и нађох те.