1Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
2Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
3
4Сине, чувај ријечи моје, и заповијести моје сахрани код себе.
5Чувај заповијести моје и бићеш жив, и науку моју као зјеницу очију својих.
6Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца својега.
7Реци мудрости: сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
8Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка ријечима.
9Јер с прозора дома својега кроз решетку гледах,
10И видјех међу лудима, опазих међу дјецом безумна младића,
11Који иђаше улицом покрај угла њезина, и корачаше путем ка кући њезиној,
12У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
13А гле, срете га жена у одијелу курвинском и лукава срца,
14Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
15Сад на пољу, сад на улици, код свакога угла вребаше.
16И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
17Имам жртве захвалне, данас изврших завјете своје;
18Зато ти изидох на сусрет да те тражим, и нађох те.