1И ушавши у лађу пријеђе и дође у свој град. 2И гле, донесоше му узета који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову рече узетоме: не бој се, синко, опраштају ти се гријеси твоји. 3И гле, неки од књижевника рекоше у себи: овај хули на Бога. 4И видјећи Исус помисли њихове рече: за што зло мислите у срцима својијем? 5Јер шта је лакше рећи: опраштају ти се гријеси; или рећи: устани и ходи? 6Али да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе (тада рече узетоме): устани, узми одар свој и иди дома. 7И уставши отиде дома. 8А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такову људима. 9И одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим. 10И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима његовијем. 11И видјевши то фарисеји говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије? 12А Исус чувши то рече им: не требају здрави љекара него болесни. 13Него идите и научите се шта значи: милости хоћу, а не прилога. Јер ја нијесам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање. 14Тада приступише к њему ученици Јованови говорећи: зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте? 15А Исус рече им: еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи вријеме кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити. 16Јер нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити. 17Нити се љева вино ново у мјехове старе; иначе мјехови продру се и вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се љева вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува. 18Док он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше му се говорећи: кћи моја сад умрије; него дођи и метни на њу руку своју, и оживљеће. 19И уставши Исус за њим пође и ученици његови. 20И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати му се скута од хаљине његове. 21Јер говораше у себи: само ако се дотакнем хаљине његове, оздравићу. 22А Исус обазревши се и видјевши је рече: не бој се, кћери; вјера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тога часа. 23И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и људе забуњене 24Рече им: отступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И потсмијеваху му се. 25А кад истјера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста дјевојка. 26И отиде глас овај по свој земљи оној. 27А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слијепца вичући и говорећи: помилуј нас, сине Давидов! 28А кад дође у кућу, приступише к њему слијепци, и рече им Исус: вјерујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: да Господе. 29Тада дохвати се очију њиховијех говорећи: по вјери вашој нека вам буде. 30И отворише им се очи. И запријети им Исус говорећи: гледајте да нико не дозна. 31А они изишавши разгласише га по свој земљи оној. 32Кад они пак изиђу, гле, доведоше к њему човјека нијема и бијесна. 33И пошто изгна ђавола, проговори нијеми. И дивљаше се народ говорећи: нигда се тога није видјело у Израиљу. 34А фарисеји говораху: помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе. 35И прохођаше Исус по свијем градовима и селима учећи по зборницама њиховијем и проповиједајући јеванђеље о царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ по људима. 36А гледајући људе сажали му се, јер бијаху сметени и расијани као овце без пастира. 37Тада рече ученицима својијем: жетве је много, а посленика мало. 38Молите се дакле господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.