1А кад сиђе с горе, за њим иђаше народа много. 2И гле, човјек губав дође и клањаше му се говорећи: Господе! ако хоћеш, можеш ме очистити. 3И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе. 4И рече му Исус: гледај, никому не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсије ради свједочанства њима. 5А кад уђе у Капернаум, приступи к њему капетан молећи га 6И говорећи: Господе! слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло. 7А Исус му рече: ја ћу доћи и исцијелићу га. 8И капетан одговори и рече: Господе! нијесам достојан да под кров мој уђеш; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој. 9Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини. 10А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за њим: заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох. 11И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небескоме: 12А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. 13А капетану рече Исус: иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час. 14И дошавши Исус у дом Петров видје ташту његову гдје лежи и грозница је тресе. 15И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше му. 16А у вече доведоше к њему бијеснијех много, и изгна духове ријечју, и све болеснике исцијели: 17Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи: он немоћи наше узе и болести понесе. 18А кад видје Исус много народа око себе, заповједи ученицима својијем да иду на ону страну. 19И приступивши један књижевник рече му: учитељу! ја идем за тобом кудгод ти пођеш. 20Рече њему Исус: лисице имају јаме и птице небеске гнијезда; а син човјечји нема гдје главе заклонити. 21А други од ученика његовијех рече му: Господе! допусти ми најприје да идем да укопам оца својега. 22А Исус рече њему: хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце. 23И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови. 24И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; а он спаваше. 25И прикучивши се ученици његови пробудише га говорећи: Господе! избави нас, изгибосмо. 26И рече им: зашто сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и постаде тишина велика. 27А људи чудише се говорећи: ко је овај да га слушају и вјетрови и море? 28А кад дође на ону страну у земљу Гергесинску, сретоше га два бијесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем онијем. 29И гле, повикаше: што је теби до нас, Исусе, сине Божиј? зар си дошао амо прије времена да мучиш нас? 30А далеко од њих пасијаше велики крд свиња. 31И ђаволи мољаху га говорећи: ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крд свиња. 32И рече им: идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сав крд с бријега у море, и потопише се у води. 33А свињари побјегоше; и дошавши у град казаше све, и за бијесне. 34И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видјевши га молише да би отишао из њиховога краја.