1У то вријеме иђаше Исус у суботу кроз усјеве: а ученици његови огладњеше, и почеше тргати класје, и јести. 2А фарисеји видјевши то рекоше му: гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу. 3А он рече им: нијесте ли читали што учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим? 4Како уђе у кућу Божију, и хљебове постављене поједе, којијех није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самијем свештеницима. 5Или нијесте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нијесу криви? 6А ја вам кажем да је овдје онај који је већи од цркве. 7Кад бисте пак знали шта је то: милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали правијех; 8Јер је господар и од суботе син човјечиј. 9И отишавши оданде дође у зборницу њихову. 10И гле, човјек бијаше ту с руком сухом; и запиташе га говорећи: ваља ли у суботу лијечити? да би га окривили. 11А он рече им: који је међу вама човјек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити? 12А колико је човјек претежнији од овце? Даклем ваља у суботу добро чинити. 13Тада рече човјеку: пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга. 14А фарисеји изишавши начинише вијећу о њему како би га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде. 15И за њим идоше људи многи, и исцијели их све. 16И запријети им да га не разглашују. 17Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи: 18Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће. 19Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама гласа његова. 20Трске стучене неће преломити и свјештила запаљена неће угасити док правда не одржи побједе. 21И у име његово уздаће се народи. 22Тада доведоше к њему бијесна који бијаше нијем и слијеп; и исцијели га да нијеми и слијепи стаде говорити и гледати. 23И дивљаху се сви људи говорећи: није ли ово Христос, син Давидов? 24А фарисеји чувши то рекоше: овај друкчије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволскога. 25А Исус знајући мисли њихове рече им: свако царство које се раздијели само по себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам по себи, пропашће. 26И ако сотона сотону изгони, сам по себи раздијелио се; како ће дакле остати царство његово? 27И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? За то ће вам они бити судије. 28А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско. 29Или како може ко ући у кућу јакога и покућтво његово отети, ако најприје не свеже јакога? и онда ће кућу његову оплијенити. 30Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа. 31Зато вам кажем: сваки гријех и хула опростиће се људима; а на Духа светога хула неће се опростити људима. 32И ако ко рече ријеч на сина човјечијега, опростиће му се; а који рече ријеч на Духа светога, неће му се опростити ни на овоме свијету ни на ономе. 33Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје. 34Породи аспидини! како можете добро говорити, кад сте зли? јер уста говоре од сувишка срца. 35Добар човјек из добре клијети износи добро; а зао човјек из зле клијети износи зло. 36А ја вам кажем да ће за сваку празну ријеч коју реку људи дати одговор у дан страшнога суда. 37Јер ћеш се својијем ријечима оправдати, и својијем ћеш се ријечима осудити. 38Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: учитељу! ми би ради од тебе знак видјети. 39А он одговарајући рече им: род зли и прељуботворни тражи знак; и не ће му се дати знак осим знака Јоне пророка. 40Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и син човјечиј у срцу земље три дана и три ноћи. 41Ниневљани изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер се покајаше Јонинијем поучењем: а гле, овдје је већи од Јоне. 42Царица јужна изићи ће на суд с родом овијем, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овдје је већи од Соломуна. 43А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нађе га. 44Онда рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен. 45Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе. 46Док он још говораше с људима, гле, мати његова и браћа његова стајаху на пољу и чекаху да говоре с њиме. 47И неко му рече: ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, ради су да говоре с тобом. 48А он одговори и рече ономе што му каза: ко је мати моја, и ко су браћа моја? 49И пруживши руку своју на ученике своје рече: ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу оца мојега који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати. 50