1И кад сврши Исус заповијести дванаесторици ученика својијех, отиде оданде даље да учи и да проповиједа по градовима њиховијем. 2А Јован чувши у тамници дјела Христова посла двојицу ученика својијех, 3И рече му: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо? 4А Исус одговарајући рече им: идите и кажите Јовану што чујете и видите: 5Слијепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глухи чују, мртви устају и сиромашнима проповиједа се јеванђеље. 6И благо ономе који се не саблазни о мене. 7А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља вјетар? 8Или шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царскијем су дворовима. 9Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка. 10Јер је ово онај за кога је писано: ето, ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем, који ће приправити пут твој пред тобом. 11Заиста вам кажем: ни један између рођенијех од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небескоме већи је од њега. 12А од времена Јована Крститеља досад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га. 13Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована. 14И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи. 15Који има уши да чује нека чује. 16Али какав ћу казати да је овај род? Он је као дјеца која сједе по улицама и вичу својијем друговима, 17И говоре: свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте. 18Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: ђаво је у њему. 19Дође син човјечиј, који и једе и пије, а они кажу: гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима. И оправдаше премудрост дјеца њезина. 20Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса његова, па се нијесу покајали: 21Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали. 22Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшнога суда него вама. 23И ти, Капернауме! који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана. 24Али вам кажем да ће земљи Содомској лакше бити у дан страшнога суда него теби. 25У то вријеме одговори Исус, и рече: хвалим те, оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудријех и разумнијех а казао си простима. 26Да, оче, јер је тако била воља твоја. 27Све је мени предао отац мој, и нико не зна сина до отац; нити оца ко зна до син и ако коме син хоће казати. 28Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. 29Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смјеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем. 30Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.