1И рече Господ Мојсију говорећи: 2Кажи Арону и синовима његовијем да се чувају од светијех ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ. 3Реци им: ко би год из сјемена вашега од кољена на кољено приступио к светијем стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истријеби испред лица мојега; ја сам Господ. 4Ко би год из сјемена Аронова био губав или би ишло сјеме од њега, нека не једе светијех ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечиста од мртва тијела или онога од кога је изашло сјеме. 5Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човјека од којега би се оскврнио какве му драго нечистоте његове, 6Ко би се дотакао такога чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе светијех ствари ако не окупа тијела својега у води. 7А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светијех ствари; јер му је храна. 8Мрцинога или што раскине звјерка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ. 9Тако нека држе што сам уредио да се држи, да не навуку на се гријеха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ, који их посвећујем. 10Нико други да не једе светијех ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе светијех ствари. 11А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јела његова. 12Али кћи свештеничка кад се уда за човјека другога племена, она да не једе од жртава подигнутијех светијех ствари. 13А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца својега као што је била у дјетињству својем, хљеб оца својега нека једе; али нико другога племена да га не једе. 14А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети дио и накнади свештенику свету ствар, 15Да не би оскврнили светијех ствари синова Израиљевих, које приносе Господу, 16И да не би навлачили на њих кара за пријеступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем. 17Још рече Господ Мојсију говорећи: 18Кажи Арону и синовима његовијем и свијем синовима Израиљевијем и реци им: ко год од дома Израиљева или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завјету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу, 19Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза. 20На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило. 21И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршујући завјет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никаке мане да нема на њему. 22Слијепо, или којему је што сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, што је тако не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену. 23А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принијети за добровољни дар; али за завјет неће се примити. 24Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините тога у земљи својој. 25И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хљеб Богу својему; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити. 26Још рече Господ Мојсију говорећи: 27Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмога дана и послије биће угодно за жртву огњену Господу. 28А краве ни овце ни козе не кољите у један дан с младетом њезинијем. 29И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно. 30Нека се једе истога дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ. 31Зато држите заповијести моје, и вршите их; ја сам Господ. 32И немојте скврнити светога имена мојега, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем. 33Који сам вас извео из земље Мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.