1Још рече Господ Мојсију: кажи свештеницима синовима Ароновијем, и реци им: за мртвацем да се не скврни ни један у народу својем, 2Осим за родом својим по крви, за матером својом или за оцем својим или за сином својим или за кћерју својом или за братом својим, 3Или за рођеном сестром својом, дјевојком, која није имала мужа; за њом се може оскврнити. 4Ако је ожењен, да се не оскврни за женом својом у народу својем учинивши се нечист. 5Да се не начине ћелави чупајући косу с главе своје и да не брију браде своје, нити се режу по тијелу својем. 6Нека буду свети Богу својему, и нека не скврне имена Бога својега, јер приносе жртве огњене Господње, хљеб Бога својега, зато нека су свети. 7Нека се не жене женом курвом или силованом; ни пуштеницом нека се не жене; јер су свети Богу својему. 8И теби нека је сваки свет, јер приноси хљеб Бога твојега; свет нека ти је, јер сам ја свет, Господ, који вас посвећујем. 9А кћи свештеничка која се оскврни курвајући се, скврни оца својега, огњем нека се спали. 10А свештеник највиши између браће своје, којему се на главу излило уље помазања и који је посвећен да се облачи у свете хаљине, нека не открива главе своје, и хаљине своје нека не раздире. 11И к мртвацу ни једном нека не иде, ни за оцем својим ни за матером својом да се не оскврни. 12И из светиње нека не излази, да не би оскврнио светињу Бога својега, јер је на њему вијенац, уље помазања Бога његова; ја сам Господ. 13Он нека се жени дјевојком. 14Удовицом ни пуштеницом ни силованом ни курвом да се не жени; него дјевојком из народа својега нека се ожени. 15И нека не скврни сјеме народа својега у народу својем, јер сам ја Господ, који га посвећујем. 16Опет рече Господ Мојсију говорећи: 17Кажи Арону и реци: у кога би из сјемена твојега од кољена до кољена била мана на тијелу, онај нека не приступа да приноси хљеб Бога својега. 18Јер нико на коме би била мана не ваља да приступа, ни слијеп, ни хром, ни у кога би био који уд превећ мали или превећ велики, 19Ни у кога је сломљена нога или рука. 20Ни грбав, ни дрљав, ни ко има биону на оку, ни шугав, ни лишајив, ни просут. 21У кога би год из сјемена Арона свештеника била кака мана на тијелу, нека не приступа да приноси жртве огњене Господу; мана је на њему; да не приступа да приноси хљеб Бога својега. 22Али хљеб Бога својега од ствари пресветих и од ствари светих нека једе; 23Али за завјес нека не улази; к олтару нека се не приближује, јер је мана на њему, па нека не скврни светиње моје, јер сам ја Господ који их посвећујем. 24И Мојсије каза то Арону и синовима његовијем и свијем синовима Израиљевим.