1 2 3У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч. 4Она бјеше у почетку у Бога. 5Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало. 6У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима. 7И видјело се свијетли у тами, и тама га не обузе. 8Посла Бог човјека по имену Јована. 9Овај дође за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују кроза њ. 10Он не бјеше видјело, него да свједочи за видјело. 11Бјеше видјело истинито које обасјава свакога човјека који долази на свијет. 12На свијету бјеше, и свијет кроза њ поста, и свијет га не позна. 13К својима дође, и своји га не примише. 14А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који вјерују у име његово, 15Који се не родише од крви, ни од воље тјелесне, ни од воље мужевље, него од Бога. 16И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца. 17Јован свједочи за њега и виче говорећи: овај бјеше за кога рекох: који за мном иде преда мном постаде, јер прије мене бјеше. 18И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу. 19Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа. 20Бога нико није видио никад: јединородни син који је у наручју очином, он га јави. 21И ово је свједочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: ко си ти? 22И он призна, и не затаја, и призна: ја нијесам Христос. 23И запиташе га: ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: нијесам. Јеси ли пророк? И одговори: нијесам. 24А они му рекоше: ко си? да можемо казати онима што су нас послали: шта кажеш за себе? 25Рече: ја сам глас онога што виче у пустињи: поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк. 26И бијаху посланици од фарисеја, 27И запиташе га говорећи му: зашто дакле кршћаваш кад ти нијеси Илија ни пророк? 28Одговори им Јован говорећи: ја кршћавам водом а међу вама стоји кога ви не знате. 29Он је онај што ће доћи за мном, који бјеше преда мном; коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој. 30Ово би у Витанији преко Јордана гдје Јован кршћеваше. 31А сјутрадан видје Јован Исуса гдје иде к њему, и рече: гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета. 32Ово је онај за кога ја рекох: за мном иде човјек који преда мном постаде, јер прије мене бјеше. 33И ја га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом. 34И свједочи Јован говорећи: видјех Духа гдје силази с неба као голуб и стаде на њему. 35И ја га не знадох; него онај који ме посла да крстим водом он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је онај који ће крстити Духом светијем. 36И ја видјех и засвједочих да је овај син Божиј. 37А сјутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његовијех, 38И видјевши Исуса гдје иде, рече: гле, јагње Божије. 39И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом. 40А Исус обазревши се и видјевши их гдје иду за њим, рече им: шта ћете? А они му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) гдје стојиш? 41И рече им: дођите и видите. И отидоше, и видјеше гдје стајаше; и осташе у њега онај дан. А бијаше око деветога сахата. 42А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за њим бијаше Андрија брат Симона Петра; 43Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: ми нађосмо Месију, које значи Христос. 44И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар. 45А сјутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: хајде за мном. 46А Филип бјеше из Витсаиде из града Андријина и Петрова. 47Филип нађе Натанаила, и рече му: за кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо га, Исуса сина Јосифова из Назарета. 48И рече му Натанаило: из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: дођи и види. 49А Исус видјевши Натанаила гдје иде к њему рече за њега: ево правога Израиљца у коме нема лукавства. 50Рече му Натанаило: како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: прије него те позва Филип видјех те кад бијаше под смоквом. 51Одговори Натанаило и рече му: Рави! ти си син Божиј, ти си цар Израиљев.