1А ово се написаше, да вјерујете да Исус јест Христос син Божиј, и да вјерујући имате живот у име његово. 2 3Послије тога опет се јави Исус ученицима својијем на мору Тиверијадском. А јави се овако: 4Бијаху заједно Симон Петар и Тома који се зваше Близанац, и Натанаило из Кане Галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика његовијех. 5Рече им Симон Петар: идем да ловим рибу. Рекоше му: идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах сједоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа. 6А кад би јутро, стаде Исус на бријегу; али ученици не познаше да је Исус. 7А Исус им рече: дјецо! еда што имате за јело? Одговорише му: немамо. 8А он им рече: баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе. 9Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: то је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер бјеше го, и скочи у море. 10А други ученици дођоше на лађи, јер не бјеше далеко од земље него око двјеста лаката, вукући мрежу с рибом. 11Кад дакле изљезоше на земљу, видјеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хљеб. 12Исус им рече: принесите од рибе што сад ухватисте. 13А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великијех риба сто и педесет и три; и од толикога мноштва не продрије се мрежа. 14Исус им рече: ходите обједујте. А ниједан од ученика не смедијаше да га пита: ко си ти? видећи да је Господ. 15А дође и Исус, и узе хљеб, и даде им, тако и рибу. 16Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својијем пошто устаде из мртвијех. 17А кад обједоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! љубиш ли ме већма него ови? Рече му: да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: паси јагањце моје. 18Рече му опет другом: Симоне Јонин! љубиш ли ме? Рече му: да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: паси овце моје. 19Рече му трећом: Симоне Јонин! љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: љубиш ли ме? и рече му: Господе! ти све знаш, ти знаш да те љубим. Рече му Исус: паси овце моје. 20Заиста, заиста ти кажем: кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтио; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш. 21А ово рече показујући каком ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: хајде за мном. 22А Петар обазревши се видје гдје за њим иде онај ученик којега Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси његове и рече: Господе! ко је тај који ће те издати? 23Видјевши Петар овога рече Исусу: Господе! А шта ће овај? 24Исус му рече: ако хоћу да он остане докле ја не дођем, што је теби до тога? Ти хајде за мном. 25Онда изиђе ова ријеч међу браћом да онај ученик неће умријети: али Исус не рече њему да неће умријети, него: ако хоћу да остане док ја не дођем, што је теби до тога?