1Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом? 2Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести? 3Знаш ли вријеме кад се дивокозе козе? и јеси ли видио кад се кошуте легу? 4Јеси ли избројио мјесеце, докле носе? знаш ли вријеме кад се легу? 5Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова? 6Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима? 7Ко је пустио дивљега магарца да је слободан, и ремене дивљему магарцу ко је раздријешио? 8Којему одредих пустињу за кућу и за стан слатину. 9Он се смије вреви градској, и не слуша вике настојникове. 10Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен. 11Би ли ти једнорог хтио служити? би ли ноћивао за јаслама твојим? 12Можеш ли везати ужем једнорога да оре? хоће ли влачити бразде за тобом? 13Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? и оставити на њему свој посао? 14Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести љетину и на гумно твоје сложити? 15Јеси ли ти дао пауну лијепа крила и перје чапљи или ноју? 16Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах грије? 17И не мисли да ће их нога разбити и звијер пољска згазити; 18Немилостив је птићима својим као да нијесу његови, и да му труд не буде узалуд не боји се. 19Јер му Бог није дао мудрост нити му је удијелио разума. 20Кад се подигне у вис, смије се коњу и коњику. 21Јеси ли ти дао коњу јачину? јеси ли ти окитио врат његов рзањем? 22Хоћеш ли га поплашити као скакавца? фркање ноздрва његовијех страшно је; 23Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју; 24Смије се страху и не плаши се нити узмиче испред мача; 25Кад звекће над њим тул и сијева копље и сулица; 26Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби. 27Кад труба затруби, он вришти, издалека чује бој, вику војвода и поклич. 28Еда ли по твојему разуму лети јастријеб? шири крила своја на југ? 29Еда ли се на твоју заповијест диже у вис орао, и на висини вије гнијездо? 30На стијени станује и бави се, на врх стијене, на тврду мјесту.