1И птићи његови пију крв, и гдје су мртва тјелеса ондје је он. 2И тако одговарајући Господ Јову рече: 3Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? који куди Бога, нека одговори на то. 4Тада Јов одговори Господу и рече: 5Гле, ја сам мален, шта бих ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја. 6Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више. 7 8А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече: 9Опаши се сада као човјек; ја ћу те питати, а ти ми казуј. 10Хоћеш ли ти уништити мој суд? хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао? 11Је ли у тебе мишица као у Бога? грмиш ли гласом као он? 12Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се. 13Проспи јарост гњева својега, и погледај све поносите, и обори их. 14Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на мјесту њихову. 15Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривену мјесту. 16Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја. 17А гле, слон, којега сам створио с тобом, једе траву као во; 18Гле, снага му је у бедрима његовијем, и сила му је у пупку трбуха његова; 19Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његовијех сплетене су као гране; 20Кости су му као цијеви мједене, зглавци као полуге гвоздене. 21Он је прво између дјела Божијих, творац његов дао му је мач. 22Горе носе му пићу, и све звијерје пољско игра се ондје. 23У хладу лијеже, у густој трсци и глибу. 24Граната дрвета заклањају га сјеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.