1И птићи његови пију крв, и гдје су мртва тјелеса ондје је он.
2И тако одговарајући Господ Јову рече:
3Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? који куди Бога, нека одговори на то.
4Тада Јов одговори Господу и рече:
5Гле, ја сам мален, шта бих ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
6Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
7
8А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:
9Опаши се сада као човјек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
10Хоћеш ли ти уништити мој суд? хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?
11Је ли у тебе мишица као у Бога? грмиш ли гласом као он?
12Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.
13Проспи јарост гњева својега, и погледај све поносите, и обори их.
14Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на мјесту њихову.
15Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривену мјесту.
16Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.
17А гле, слон, којега сам створио с тобом, једе траву као во;
18Гле, снага му је у бедрима његовијем, и сила му је у пупку трбуха његова;
19Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његовијех сплетене су као гране;
20Кости су му као цијеви мједене, зглавци као полуге гвоздене.
21Он је прво између дјела Божијих, творац његов дао му је мач.
22Горе носе му пићу, и све звијерје пољско игра се ондје.
23У хладу лијеже, у густој трсци и глибу.
24Граната дрвета заклањају га сјеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.