1Уза све то не сагријеши Јов, нити рече безумља за Бога. 2 3Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом. 4И Господ рече Сотони: откуда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: проходих земљу и обилазих. 5И рече Господ Сотони: јеси ли видио слугу мојега Јова? нема онакога човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих ни за што. 6А Сотона одговори Господу и рече: кожа за кожу, и све што човјек има даће за душу своју. 7Него пружи руку своју и дотакни се костију његовијех и меса његова, псоваће те у очи. 8А Господ рече Сотони: ево ти га у руке; али му душу чувај. 9И Сотона отиде од Господа, и удари Јова злијем приштем од пете до тјемена, 10Те он узе цријеп па се стругаше, и сјеђаше у пепелу. 11И рече му жена: хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри. 12А он јој рече: говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагријеши Јов уснама својим. 13А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из својега мјеста, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, договорише се да дођу да га пожале и потјеше.