1И сјеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ни један му не проговори ријечи, јер виђаху да је бол врло велик. 2 3Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој. 4И проговорив Јов рече: 5Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се дјетић! 6Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га свјетлост! 7Мрак га запрзнио и сјен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани! 8Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројила се у мјесеце! 9Гле, ноћ она била пуста, пјевања не било у њој! 10Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила! 11Потамњеле звијезде у сумрачје њезино, чекала видјело и не дочекала га, и не видјела зори трепавица; 12Што ме није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију. 13Зашто не умријех у утроби? не издахнух излазећи из утробе? 14Зашто ме прихватише кољена? зашто сисе, да сем? 15Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран, 16С царевима и савјетницима земаљским, који зидаше себи пустолине, 17Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра. 18Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дијете које не угледа видјела? 19Ондје безбожници престају досађивати, и ондје почивају изнемогли, 20И сужњи се одмарају и не чују гласа настојникова. 21Мали и велики ондје је, и роб слободан од свога господара. 22Зашто се даје видјело невољнику и живот онима који су тужна срца, 23Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо, 24Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб? 25Човјеку, којему је пут сакривен и којега је Бог затворио отсвуда? 26Јер прије јела мојега долази уздах мој, и као вода разљева се јаук мој.