1Зато ће тужити земља, и небо ће горе потамњети, јер рекох, намислих, и нећу се раскајати, нити ћу ударити натраг. 2Од вике коњика и стријелаца побјећи ће сви градови, отићи ће у густе шуме и на стијене ће се попети; сви ће градови бити остављени и нико неће у њима живјети. 3А ти, опустошена, шта ћеш чинити? Ако се и облачиш у скерлет, ако се и китиш накитом златнијем, и мажеш лице своје, залуду се красиш, презиру те милосници, траже душу твоју. 4Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери Сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: тешко мени! јер ми нестаје душа од убилаца. 5 6Прођите по улицама Јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовијем, хоћете ли наћи човјека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити. 7Ако и говоре: тако да је жив Господ! опет се криво куну. 8Господе! не гледају ли очи твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате. 9И ја рекох: сиромаси су, лудо раде, јер не знају пута Господњега, закона Бога својега. 10Идем к властелима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога својега; али и они изломише јарам, покидаше свезе. 11Зато ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њиховијех, ко год изиде из њих биће растргнут, јер је много гријеха њиховијех и силни су одмети њихови. 12Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нијесу богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стјечу се гомилом. 13Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњега својега. 14Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таком народу? 15Изидите му на зидове и развалите, али немојте сасвијем затрти, скините му пријеворнице, јер нијесу Господње. 16Јер ме сасвијем изневјери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ. 17Ударише у бах Господу и рекоше: није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видјети мача ни глади. 18А ти пророци отићи ће у вјетар, и ријечи нема у њима, њима ће бити тако. 19Зато овако вели Господ Господ над војскама: кад тако говорите, ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити. 20Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ којем језика нећеш знати нити ћеш разумјети што говори; 21Којему је тул као гроб отворен, сви су јаки. 22И појешће љетину твоју и хљеб твој, што синови твоји и кћери твоје шћаху јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш. 23Али ни тада вели Господ, нећу вас сасвијем затрти. 24Јер кад речете: зашто нам чини Господ Бог наш све ово? тада им реци: како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша. 25Јавите ово у дому Јаковљеву, и огласите у Јуди, говорећи: 26Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи а не видите, који имате уши а не чујете. 27Мене ли се нећете бојати? вели Господ; од мене ли нећете дрктати? који поставих пијесак мору за међу вјечном наредбом, и неће пријећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је пријећи. 28Али је у народа овога срце упорно и непокорно; отступише и отидоше. 29Нити рекоше у срцу свом: бојмо се Господа Бога својега, који нам даје дажд рани и позни на вријеме, и чува нам недјеље одређене за жетву. 30Безакоња ваша одвраћају то, и гријеси ваши одбијају добро од вас. 31Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе. 32Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне пријеваре; зато посташе велики и обогатише. 33Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима. 34Зато ли нећу походити? вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?