1Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће свједочанство на вас: изјешће тијело ваше као огањ. Стекосте богатство у пошљедње дане.
2Гле, виче плата вашијех посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота.
3Веселисте се на земљи, и насладисте се; ухранисте срца своја, као на дан заклања.
4Осудисте, убисте праведника, и не брани вам се.
5Трпите дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, тежак чека племенитога рода из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни.
6Трпите дакле и ви, и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи.
7Не уздишите један на другога, браћо, да не будете осуђени: гле, судија стоји пред вратима.
8Узмите, браћо моја, за углед страдања пророке који говорише у име Господа.
9Гле, блажене називамо оне који претрпљеше. Трпљење Јовљево чусте, и пошљедак Господњи видјесте: јер је Господ милостив и смилује се.
10А прије свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде што јест да, и што није не, да не паднете под суд.
11Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео нека хвали Бога.
12Болује ли ко међу вама, нека дозове старјешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње.
13И молитва вјере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се.
14Исповиједајте дакле један другоме гријехе, и молите се Богу један за другога, да оздрављате; јер непрестана молитва праведнога много може помоћи.
15Илија бјеше човјек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци.
16И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.
17Браћо! ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко,
18Нека зна да ће онај који обрати грјешника с кривога пута његова спасти душу од смрти, и покрити мноштво гријеха.
19
20