1Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својијем трошите. 2Прељубочинци и прељубочинице! не знате ли да је пријатељство овога свијета непријатељство Богу? Јер који хоће свијету пријатељ да буде, непријатељ Божиј постаје. 3Или мислите да писмо узалуд говори: дух који у нама живи мрзи на завист? 4А он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат. 5Покорите се дакле Богу, а противите се ђаволу и побјећи ће од вас. 6Приближите се к Богу, и он ће се приближити к вама. Очистите руке, грјешници, поправите срца своја, непостојани. 7Будите жалосни и плачите и јаучите: смијех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост. 8Понизите се пред Господом, и подигнуће вас. 9Не опадајте један другога, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата својега опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, нијеси творац закона, него судија. 10Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другога осуђујеш? 11Слушајте сад ви који говорите: данас или сјутра поћи ћемо у овај или онај град, и сједећемо ондје једну годину, и трговаћемо и добијаћемо. 12ВИ који не знате шта ће бити сјутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане. 13Мјесто да говорите: ако Господ хтједбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно. 14А сад се хвалите својијем поносом. Свака је хвала такова зла. 15Јер који зна добро чинити и не чини, гријех му је. 16 17Ходите ви сад, богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас.