1Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с вишњим. 2А ти се у пакао сврже, у дубину гробну. 3Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: то ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства, 4Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њезине раскопавао? робље своје није отпуштао кући? 5Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући. 6А ти се избаци из гроба својега, као гадна грана, као хаљина побијенијех, мачем прободенијех, који слазе у јаму камену, као погажен стрв. 7Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати сјеме зликовачко док је вијека. 8Приправите покољ синовима његовијем за безакоње отаца њиховијех да се не подигну и не наслиједе земље и не напуне васиљене градовима. 9Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ. 10И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама. 11Закле се Господ над војскама говорећи: доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се. 12Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њиховијех скинуће се. 13То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе. 14Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? и његову руку подигнуту ко ће одвратити? 15Године које умрије цар Ахаз би објављено ово бреме: 16Немој се радовати, земљо Филистејска сваколика, што се сломи прут онога који те је био; јер ће из коријена змијињега никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати. 17И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу коријен уморити глађу, и остатак твој он ће побити. 18Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо Филистијска, јер са сјевера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовијем. 19И шта ће се одговорити посланицима народнијем? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утјецати невољници народа његова. 20 21Бреме Моаву. Да, обноћ се раскопа Ар Моавски и пропаде; да, обноћ се раскопа Кир Моавски и пропаде. 22Отиде у дом и у Девон, на висине, да плаче: Моав ће ридати за Невоном и за Медевом, све ће му главе бити ћелаве, свака брада оскубена. 23По улицама ће његовијем припасивати костријет, на крововима његовијем и на улицама његовијем све ће ридати сузе лијући. 24И викаће Есевон и Елеала, до Јасе чуће им се глас; и војници ће Моавски викати, душа ће се у сваком узмучити. 25Срце моје вапије за Моавом; бјегунци његови побјегоше дори до Сигора као јуница трећакиња; јер ће се ићи уз брдо Луитско плачући, и путем Оронаимским разлијегаће ће се јаук.