1Која је љуто била народе без престанка, и гњевно владала над народима, и гонила немилице. 2Сва земља почива и мирна је; пјевају иза гласа. 3Веселе се с тебе и јеле и кедри Ливански говорећи: откако си пао, не долази нико да нас сијече. 4Пакао доље усколеба се тебе ради да те срете кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с пријестола њиховијех све цареве народне. 5Сви ће проговорити и рећи теби: и ти ли си изнемогао као ми? изједначио се с нама? 6Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач. 7Како паде с неба, звијездо данице, кћери зорина? како се обори на земљу који си газио народе?