1Кликуј и пјевај, која сједиш у Сиону, јер је светац Израиљев велик посред вас. 2 3Бреме Вавилону, које видје Исаија син Амосов. 4На гори високој подигните заставу, вичите им иза гласа, машите руком, нека уђу на врата кнежевска. 5Ја сам заповједио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гњев мој који се радују с величине моје. 6Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљенијех народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту. 7Долазе из даљне земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње његове, да затре сву земљу. 8Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од свемогућега. 9Зато ће свака рука клонути, и свако срце човјечије растопити се. 10И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другога, лица ће им бити као пламен. 11Ево, иде дан Господњи љути с гњевом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грјешнике да истријеби из ње. 12Јер звијезде небеске и прилике небеске неће пустити свјетлости своје, сунце ће помрчати о рођају свом, и мјесец неће пустити свјетлости своје. 13И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолијех, и понос силнијех оборићу. 14Учинићу да ће човјек више вриједити него злато чисто, више него злато Офирско.