1Кликуј и пјевај, која сједиш у Сиону, јер је светац Израиљев велик посред вас.
2
3Бреме Вавилону, које видје Исаија син Амосов.
4На гори високој подигните заставу, вичите им иза гласа, машите руком, нека уђу на врата кнежевска.
5Ја сам заповједио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гњев мој који се радују с величине моје.
6Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљенијех народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту.
7Долазе из даљне земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње његове, да затре сву земљу.
8Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од свемогућега.
9Зато ће свака рука клонути, и свако срце човјечије растопити се.
10И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другога, лица ће им бити као пламен.
11Ево, иде дан Господњи љути с гњевом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грјешнике да истријеби из ње.
12Јер звијезде небеске и прилике небеске неће пустити свјетлости своје, сунце ће помрчати о рођају свом, и мјесец неће пустити свјетлости своје.
13И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолијех, и понос силнијех оборићу.
14Учинићу да ће човјек више вриједити него злато чисто, више него злато Офирско.