1И биће као срна поплашена и као стадо којега нико не сабира; свак ће гледати за својим народом, и свак ће бјежати у своју земљу.
2Ко се год нађе, биће прободен, и који се год скупе, погинуће од мача.
3И дјецу ћу им размрскати на њихове очи, куће ћу им оплијенити и жене ћу им срамотити.
4Ево, ја ћу подигнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злата искати.
5Него ће из лукова дјецу убијати, ни на плод у утроби неће се смиловати, нити ће дјеце жалити око њихово.
6И Вавилон, урес царствима и дика слави Халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Бог затр.
7Неће се у њему живјети нити ће се ко населити од кољена до кољена, нити ће Арапин разапети у њему шатора, нити ће пастири почивати онуда.
8Него ће почивати ондје дивље звијери, и куће ће њихове бити пуне великих змија, и ондје ће наставати сове, и авети ће скакати онуда.
9И довикиваће се буљине у пустијем кућама и змајеви у дворовима веселијем. А доћи ће његово вријеме, и близу је, и дани његови његови неће се протегнути.
10
11Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и намјестиће их у земљи њиховој, и прилијепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљеву.
12Јер ће их узети народи и одвести на мјесто њихово, и наслиједиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их бјеху заробили, и биће господари својим насилницима.
13И кад те смири Господ од труда твојега и муке и од љутога ропства у ком си робовао,
14Тада ћеш изводити ову причу о цару Вавилонском и рећи ћеш: како неста настојника, неста данка?