1Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човјеку домашњи његови.
2Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења својега; услишиће ме Бог мој.
3Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако сједим у мраку, Господ ће ми бити видјело.
4Подносићу гњев Господњи, јер му згријеших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видјело, видјећу правду његову.
5Непријатељица ће моја видјети, и срам ће је покрити, која ми говори: гдје је Господ Бог твој? очи ће је моје видјети; сада ће се она погазити као блато на улицама.
6У које се вријеме сазидају зидови твоји, у то ће вријеме отићи заповијест надалеко;
7У то ће вријеме долазити к теби од Асирске до тврдијех градова, и од тврдијех градова до ријеке, и од мора до мора, и од горе до горе.
8А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дјела њиховијех.
9Паси народ свој с палицом својом, стадо нашљедства својега, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо вријеме.
10Као у вријеме кад си изашао из земље Мисирске показаћу му чудеса.
11Народи ће видјети, и постидјеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглухнути.
12Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дркћући ижљешће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашему, и тебе ће се бојати.
13Ко је Бог као ти? који прашта безакоње и пролази пријеступе остатку од нашљедства својега, не држи довијека гњева својега, јер му је мила милост.
14Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све гријехе њихове.
15Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо вријеме.
16
17