1И која стоји, заробиће се и одвешће се, дјевојке њезине пратиће је уздишући као голубице, бијући се у прси. 2Ниневија бијаше као језеро водено откако је; али бјеже. Станите, станите. Али се нико не обзире. 3Грабите сребро, грабите злато; благу нема краја, мноштво је свакојаких драгих заклада. 4Испразни се, и огоље, и опустје; и срце се растопи, кољена ударају једна о друго, и бол је у свијем бедрима, и лица су свјема поцрњела. 5Гдје је ложа лавовима и пасиште лавићима, куда иђаше лав и лавица и лавић, и никога не бјеше да плаши? 6Лав ловљаше својим лавићима доста, и дављаше лавицама својим, и пуњаше пећине своје лова и ложе своје грабежа. 7Ево ме на те, говори Господ над војскама, и попалићу кола твоја у дим, и мач ће прождријети лавиће твоје, и истријебићу са земље грабеж твој, и неће се чути глас посланика твојих. 8 9Тешко граду крвничком, вас је пун лажи и отимања, грабеж не избива из њега. 10Пуцају бичеви, и точкови праште, и коњи топоћу, и кола скачу, 11Коњаници поскакују, и мачеви се сјају, и копља сијевају, и мноштво је побијенијех и сила мртвијех тјелеса, нема броја мртвацима, и пада се преко мртваца, 12За мноштво курварства љупке курве, вјеште бајачице, која продаје народе својим курвањем и племена врачањем својим. 13Ево ме на те, говори Господ над војскама, и узгрнућу ти скуте твоје на лице, и показаћу народима голотињу твоју и царствима срамоту твоју. 14И бацићу на тебе гадове и наружићу те, и начинићу од тебе углед. 15И ко те год види, бјежаће од тебе, и говориће: опустје Ниневија; ко ће је жалити? гдје ћу тражити оне који би те тјешили? 16Јеси ли боља од Но-Амона, који лежаше међу ријекама, опточен водом, којему предња кула бјеше море и зидови му бјеху море? 17Јачина му бјеше Хуска земља и Мисир и народи без броја; Футеји и Ливеји бјеху ти помоћници. 18И он би пресељен, отиде у ропство, и дјеца његова бише размрскана по угловима свијех улица; и за главаре његове бацаше ждријеб, и сви властељи његови бише оковани у пута. 19И ти ћеш се опити и крићеш се, и ти ћеш тражити заклон од непријатеља.