1А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповједник стражарски, човјек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо. 2И Господ бјеше с Јосифом, те би срећан, и живљаше у кући господара својега Мисирца. 3И господар његов видје да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој. 4И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпослије постави га над цијелијем домом својим, и што год имаше њему даде у руке. 5А кад га постави над домом својим и над свијем што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи бјеше на свему што имаше у кући и у пољу. 6И остави у Јосифовијем рукама све што имаше, и не разбираше ни за што осим јела које јеђаше. А Јосиф бијаше лијепа стаса и лијепа лица. 7И догоди се послије, те се жена господара његова загледа у Јосифа, и рече: лези са мном. 8А он не хтје, него рече жени господара својега: ето господар мој не разбира ни за што што је у кући, него што год има даде мени у руке. 9Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згријешио? 10И она говораше таке ријечи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње. 11А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не бјеше никога од домашњих у кући, 12Она га ухвати за хаљину говорећи: лези са мном. Али он оставив јој у рукама хаљину своју побјеже и отиде. 13А кад она видје гдје јој остави у рукама хаљину своју и побјеже, 14Викну чељад своју, и рече им говорећи: гледајте, довео нам је човјека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках иза гласа; 15А он кад чу гдје вичем, остави хаљину своју код мене и побјеже и отиде. 16И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући. 17А тада му рече овако говорећи: слуга Јеврејин, којега си нам довео, дође к мени да ме осрамоти; 18А ја повиках иза гласа, те он оставив хаљину своју код мене побјеже. 19А кад господар његов чу ријечи жене своје гдје му рече: то ми је учинио слуга твој, разгњеви се врло. 20И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, гдје лежаху сужњи царски; и би ондје у тамници. 21Али Господ бјеше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиље тамничару. 22И повјери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и што је год требало ондје чинити он уређиваше. 23И тамничар не надгледаше ништа што бјеше у Јосифовој руци, јер Господ бјеше с њим; и што год чињаше, Господ вођаше у напредак.