1А у то вријеме догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код некога Одоламејца, којему име бјеше Ирас. 2И ондје видје Јуда кћер некога Хананејца, којему име бјеше Сава, и узе је и леже с њом; 3И она затрудње и роди сина, којему надједе име Ир. 4И опет затрудњевши роди сина, којему надједе име Авнан. 5И опет роди сина, и надједе му име Силом; а Јуда бијаше у Хасви кад она тога роди. 6И Јуда ожени првенца својега Ира дјевојком по имену Тамаром. 7Али Ир првенац Јудин бјеше неваљао пред Господом, и уби га Господ. 8А Јуда рече Авнану: уђи к жени брата својега и ожени се њом на име братово, да подигнеш сјеме брату својему. 9А Авнан знајући да неће бити његов пород, кад лијегаше са женом брата својега просипаше на земљу, да не роди дјеце брату својему. 10Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њега. 11И Јуда рече Тамари снаси својој: остани удовицом у кући оца својега докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живљаше у кући оца својега. 12А кад прође много времена, умрије кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утјеши, пође у Тамну к људима што му стризијаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем. 13И јавише Тамари говорећи: ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје. 14А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и сједе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер видје да је Силом одрастао а њу још не удаше за њ. 15А Јуда када видје, помисли да је курва, јер бјеше покрила лице своје. 16Па сврну с пута к њој и рече јој: пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: шта ћеш ми дати да легнеш са мном? 17А он рече: послаћу ти јаре из стада. А она рече: али да ми даш залог докле га не пошљеш. 18А он рече: какав залог да ти дам? А она рече: ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудње од њега. 19Послије уставши Тамара отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо. 20А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе. 21Па питаше људе по оном мјесту гдје је она била говорећи: гдје је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: није овдје било курве. 22И врати се к Јуди и рече: не нађох је, него још рекоше мјештани: није овдје било курве. 23А Јуда рече: нека јој да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе. 24А кад прође до три мјесеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудње од прељубе. А Јуда рече: изведите је да се спали. 25А кад је поведоше, посла к свекру својему и поручи: с човјеком чије је ово затрудњела сам. И рече: тражи чији је овај прстен и рубац и штап. 26А Јуда позна и рече: правија је од мене, јер је не дадох сину својему Силому. И више не леже с њом. 27А кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној. 28И кад се порађаше, једно дијете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: овај је први. 29Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: како продрије? продирање нека ти буде. И надјеше му име Фарес. 30А послије изађе брат му, којему око руке бијаше црвени конац, и надјеше му име Зара.