1Тада подиже ме дух, и чух за собом глас гдје се силно разлијеже: благословена слава Господња с мјеста његова;
2И лупу крила онијех животиња, која удараху једно о друго, и праску точкова према њима, глас који се силно разлијегаше.
3И дух ме подиже и однесе, и иђах жалостан од срдње у духу свом; али рука Господња силна бјеше нада мном.
4И дођох к робљу у Телавив, које становаше на ријеци Хевару, и сједох гдје они сјеђаху, и сједјех ондје међу њима седам дана чудећи се.
5А послије седам дана дође ми ријеч Господња говорећи:
6Сине човјечји, поставих те стражарем дому Израиљеву, да слушаш ријечи из мојих уста и опомињеш их од мене.
7Кад речем безбожнику: погинућеш, а ти га не опоменеш и не проговориш му да би одвратио безбожника од безбожнога пута његова, да би га сачувао у животу, онај ће безбожник погинути са својега безакоња; али ћу крв његову искати из твојих руку.
8А кад ти опоменеш безбожника, а он се и не врати од безбожности своје и са злога пута својега, он ће погинути с безакоња својега, а ти ћеш сачувати душу своју.
9Ако ли се праведник одврати од правде своје, и стане чинити безакоње, и ја му подметнем на што ће се спотаћи, те погине, а ти га не опомену, он ће погинути са свога гријеха, и неће се поменути праведна дјела његова што је чинио, али ћу крв његову искати из твоје руке.
10Ако ли ти опоменеш праведника да не гријеши праведник, и он престане гријешити, он ће живјети, јер прими опомену, и ти ћеш сачувати душу своју.
11И дође ондје нада ме рука Господња, и рече ми: устани, изиди у поље, и ондје ћу говорити с тобом.
12И уставши отидох у поље, а гле, слава Господња стајаше ондје као слава коју видјех на ријеци Хевару, и падох на лице своје.
13И уђе у ме дух, и постави ме на ноге; и проговори са мном и рече ми: иди, затвори се у кућу своју.
14Јер, сине човјечји, ево, метнуће на те узице, и свезаће те њима, и нећеш излазити међу њих.
15И ја ћу учинити да ти се језик прилијепи за грло, те ћеш онијемјети, и нећеш их карати, јер су дом одметнички.
16Али кад ти проговорим, отворићу ти уста, и казаћеш им: овако вели Господ Господ; ко ће слушати, нека слуша, а ко неће слушати, нека не слуша; јер су дом одметнички.
17
18А ти, сине човјечји, узми опеку и метни је преда се, и изрежи на њој град Јерусалим.
19И постави око њега опсаду, и начини куле према њему, и ископај око њега опкоп, и постави војску око њега, и намјести убојне справе око њега.
20Потом узми тавицу гвоздену, и метни је као гвозден зид између себе и града, и окрени лице своје супрот њему, и он ће се опсјести, и ти ћеш га опсјести. То ће бити знак дому Израиљеву.
21Потом лези на лијеву страну своју, и метни на њу безакоње дома Израиљева; колико дана узлежиш на њој, толико ћеш носити њихово безакоње.
22А ја ти дајем године безакоња њихова бројем дана, триста и деведесет дана, и толико ћеш носити безакоње дома Израиљева.
23А кад их навршиш, онда лези на десну страну своју, и носи безакоње дома Јудина четрдесет дана; по један дан дајем ти за годину.
24И окрени лице своје према опкољеном Јерусалиму загаливши мишицу своју, и пророкуј против њега.
25И ево везаћу те узицама да се не преврнеш с једне стране на другу докле не навршиш дане опсаде своје.
26И узми пшенице и јечма и боба и лећа и проса и крупника, и саспи све у један суд, и начини од тога себи хљеба према броју дана у које ћеш лежати на својој страни, три стотине и деведесет дана јешћеш га.
27И јела твојега што ћеш јести нека буде мјером двадесет сикала на дан; на рокове једи га.