1Али ти, сине човјечји, слушај што ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи што ћу ти дати.
2И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.
3И разви је преда мном, и бјеше исписана изнутра и споља, и бјеше у њој написан плач и нарицање и јаох.
4
5И рече ми: сине човјечји, поједи што је пред тобом, поједи ову књигу, па иди, говори дому Израиљеву.
6И отворих уста, и заложи ме оном књигом.
7И рече ми: сине човјечји, нахрани трбух свој, и цријева своја напуни овом књигом коју ти дајем. И поједох је, и бјеше ми у устима слатка као мед.
8Затијем рече ми: сине човјечји, иди к дому Израиљеву, и говори им моје ријечи.
9Јер се не шаљеш к народу непозната језика и неразумљива говора, него к дому Израиљеву;
10Не к многим народима непозната језика и неразумљива говора, којима ријечи не би разумио; к њима да те пошљем, послушали би те.
11Али дом Израиљев неће те послушати, јер неће мене да послушају; јер је сав дом Израиљев тврда образа и упорна срца.
12Ево дадох теби образ тврд према њихову образу, и чело тврдо према њихову челу.
13Као камен дијаманат, тврђе од стијене дадох ти чело; не бој их се, нити се плаши од њих, зато што су дом одметнички.
14Потом рече ми: сине човјечји, све ријечи моје што ћу ти говорити примај у срце своје и слушај ушима својим.