1Љуби дакле Господа Бога својега, и извршуј једнако што је заповједио да извршујеш, и уредбе његове, и законе његове и заповијести његове. 2И познајте данас што ваши синови не знају нити видјеше, карање Господа Бога својега, величанство његово, крјепку руку његову и мишицу његову подигнуту, 3И знаке његове и дјела његова, што учини усред Мисира на Фараону цару Мисирском и на свој земљи његовој, 4И што учини војсци Мисирској, коњма и колима њиховијем, како учини, те их вода Црвенога Мора потопи кад вас тјераху, и затр их Господ до данашњега дана, 5И што вама учини у пустињи докле не дођосте до овога мјеста, 6И Што учини Датану и Авирону синовима Елијава сина Рувимова, како земља отвори уста своја и прождрије њих и породице њихове и шаторе њихове и све благо њихово што имаху, усред Израиља. 7Јер ваше очи видјеше сва дјела Господња велика, која учини. 8Зато држите све заповијести, које вам ја данас заповиједам, да бисте се укријепили и наслиједили земљу, у коју идете да је наслиједите; 9И да би вам се продуљили дани у земљи, за коју се закле оцима вашим да ће је дати њима и сјемену њихову, земљу, у којој тече млијеко и мед. 10Јер земља у коју идеш да је наслиједиш није као земља Мисирска из које сте изишли, гдје си сијао своје сјеме и заљевао на својим ногама као врт од зеља; 11Него је земља у коју идете да је наслиједите земља у којој су брда и долине, и натапа је дажд небески; 12Земља којом се стара Господ Бог твој и на коју су једнако обраћене очи Господа Бога твојега од почетка године до краја. 13Зато ако добро узаслушате заповијести, које вам ја заповиједам данас, љубећи Господа Бога својега и служећи му свијем срцем својим и свом душом својом, 14Тада ћу давати дажд земљи вашој на вријеме, и рани и позни, и сабираћеш жито своје и вино своје и уље своје; 15И за стоку ћу твоју дати траву у пољу твојем; и јешћеш и бићеш сит. 16Чувајте се да се не превари срце ваше да се одметне и служите туђим боговима и поклањате им се; 17Да се не би разгњевио Господ на вас и затворио небо да не буде дажда, и земља да не да рода својега, те бисте брзо изгинули у доброј земљи коју вам Господ даје. 18Него сложите ове ријечи моје у срце своје и душу своју, и вежите их за знак себи на руку, и нека вам буду као почеоник међу очима вашим. 19И учите синове своје говорећи о њима кад сједиш у кући својој и кад идеш путем, и кад лијежеш и кад устајеш. 20И напиши их на довратницима дома својега и на вратима својим, 21Да би се умножили дани ваши и дани синова ваших по земљи, за коју се заклео Господ оцима вашим да ће им је дати, као дани небу над земљом. 22Јер ако добро уздржите све ове заповијести које вам ја заповиједам да творите љубећи Господа Бога својега, и ходећи свијем путовима његовијем и њега се држећи, 23Тада ће отјерати Господ све ове народе испред вас, и наслиједићете народе веће и јаче него што сте сами. 24Свако мјесто на које ступи стопало ноге ваше, ваше ће бити; од пустиње до Ливана, и од ријеке, ријеке Ефрата, до мора западнога биће међа ваша. 25Неће се нико одржати пред вама; страх и трепет ваш пустиће Господ Бог ваш на сву земљу на коју ступите, као што вам каза. 26Гле, износим данас пред вас благослов и проклетство: 27Благослов, ако узаслушате заповијести Господа Бога својега, које вам ја данас заповиједам; 28А проклетство, ако не узаслушате заповијести Господа Бога својега него сиђете с пута, који вам ја данас заповиједам, те пођете за другим боговима, којих не познајете. 29И кад те уведе Господ Бог твој у земљу у коју идеш да је наслиједиш, тада изреци благослов онај на гори Гаризиму, а проклетство на гори Евалу. 30Оне су с ону страну Јордана, идући к западу, у земљи Хананеја који живе у равни према Галгалу код равнице Морешке. 31Јер ћете пријећи преко Јордана да уђете у земљу коју вам даје Господ Бог ваш да је наслиједите, и наслиједићете је и наставаћете у њој. 32Гледајте дакле да творите све ове уредбе и законе које ја данас износим пред вас.