1У то вријеме рече ми Господ: истеши двије поче од камена као што бјеху прве, и изиди к мени на гору, и начини ковчег од дрвета. 2И написаћу на тијем плочама ријечи које су биле на првијем плочама што си их разбио, па ћеш их метнути у ковчег. 3Тако начиних ковчег од дрвета ситима, и истесах двије плоче од камена, као што бјеху прве, и изидох на гору с двјема плочама у руку. 4И написа на тијем плочама што бјеше прво написао, десет ријечи, које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашега; и даде ми их Господ. 5И вратив се сиђох с горе, и метнух плоче у ковчег који начиних, и осташе ондје, као што ми заповједи Господ. 6А синови Израиљеви пођоше од Вирота синова Јакановијех у Мосеру. Ондје умрије Арон и ондје би погребен; а Елеазар син његов поста свештеник на његово мјесто. 7Оданде отидоше у Гадгад, а од Гадгада у Јотвату, земљу гдје има много потока. 8У то вријеме одвоји Господ племе Левијево да носе ковчег завјета Господњега, да стоје пред Господом и служе му и да благосиљају у име његово до данашњега дана. 9Зато нема племе Левијево дијела ни нашљедства с браћом својом; Господ је нашљедство његово, као што му Господ Бог твој каза. 10А ја стајах на гори као прије, четрдесет дана и четрдесет ноћи; и услиши ме Господ и тада, и не хтје те Господ затрти, 11Него ми рече Господ: устани и иди пред народом овијем да уђу у земљу за коју сам се заклео оцима њиховијем да ћу им је дати да је наслиједе. 12Сада дакле, Израиљу, шта иште од тебе Господ Бог твој, осим да се бојиш Господа Бога својега, да ходиш по свијем путовима његовијем и да га љубиш и служиш Господу Богу својему из свег срца својега и из све душе своје, 13Држећи заповијести Господње и уредбе његове, које ти ја данас заповиједам, да би ти било добро? 14Гле, Господа је Бога твојега небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој. 15Али само твоји оци омиљеше Господу, и изабра семе њихово након њих, вас између свијех народа, као што се види данас. 16Зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати. 17Јер је Господ Бог ваш Бог над боговима и господар над господарима, Бог велики, силни и страшни, који не гледа ко је ко нити прима поклона; 18Даје правицу сироти и удовици; и љуби дошљака дајући му хљеб и одијело. 19Љубите дакле дошљака, јер сте били дошљаци у земљи Мисирској. 20Бој се Господа Бога својега, њему служи и њега се држи, и његовијем се именом куни. 21Он је хвала твоја и он је Бог твој, који тебе ради учини велике и страшне ствари, које видјеше очи твоје. 22Седамдесет душа бјеше отаца твојих кад сиђоше у Мисир; а сада учини ти Господ Бог твој те вас има много као звијезда небеских.