1Опустје поље, тужи земље; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља. 2Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви; 3Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских. 4Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у костријети, слуге Бога мојега; јер се уноси у дом Бога вашега дар и наљев. 5Наредите пост, огласите празник, скупите старјешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога својега, и вапијте ка Господу: 6Јаох дана! јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од свемогућега. 7Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашега? 8Сјеме иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито. 9Како уздише стока! како су се смела говеда! јер немају паше; и овце гину. 10К теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу. 11И звијерје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи. 12 13Трубите у трубу на Сиону, и вичите на светој гори мојој, нека дркћу сви становници земаљски, јер иде дан Господњи, јер је близу, 14Дан, када је мрак и тама, дан, када је облак и магла; како се зора разастире поврх гора, тако иде народ велик и силан, какога није било откад је вијека нити ће га послије кад бити од кољена до кољена. 15Пред њим прождире огањ, а за њим пали пламен; земља је пред њим као врт Едемски, а за њим пустиња пуста, ништа неће утећи од њега.