1Господ се раскаја зато: ни то неће бити, рече Господ Господ.
2Тада ми показа, и гле, Господ стајаше на зиду сазиданом по мјерилима, и у руци му бјеху мјерила.
3И рече ми Господ: што видиш, Амосе? И рекох: мјерила. А Господ ми рече: ево, ја ћу метнути мјерила посред народа својега Израиља, нећу га више пролазити.
4Јер ће се разорити висине Исакове, и светиње ће Израиљеве опустјети, и устаћу на дом Јеровоамов с мачем.
5Тада Амасија свештеник Ветиљски посла к Јеровоаму цару Израиљеву и поручи му: Амос диже буну на те усред дома Израиљева, земља не може поднијети свијех ријечи његовијех.
6Јер овако говори Амос: Јеровоам ће погинути од мача, а Израиљ ће се одвести из земље своје у ропство.
7Потом Рече Амасија Амосу: видиоче, иди, бјежи у земљу Јудину, и ондје једи хљеб и ондје пророкуј;
8А у Ветиљу више не пророкуј, јер је светиња царева и дом је царски.
9А Амос одговори и рече Амасији: не бјех пророк ни пророчки син, него бјех говедар и брах дудове;
10А Господ ме узе од стада и рече ми Господ: иди, пророкуј народу мојему Израиљу.
11Сада дакле чуј ријеч Господњу. Ти кажеш: не пророкуј у Израиљу, и не кропи по дому Исакову.
12Зато овако вели Господ: жена ће ти се курвати у граду, и синови ће твоји и кћери твоје пасти од мача, и земља ће се твоја раздијелити ужем, и ти ћеш умријети у нечистој земљи, а Израиљ ће се одвести из своје земље у ропство.
13
14Ово ми показа Господ: гле, котарица љетнога воћа.
15И рече: што видиш, Амосе? А ја рекох: котарицу љетнога воћа. А Господ ми рече: дође крај народу мојему Израиљу, нећу га више пролазити.
16И пјесме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвијех тјелеса, која ће се свуда побацати мучећи.
17Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,